Serija grbova Vladimira Labata

delimiter
Vladimir Labat Rovnjev je jedinstven i originalan multimedijalni umetnik; vajar, slikar, grafičar, kantautor, kompozitor, muzičar, pesnik i dizajner, priznat i višestruko nagrađivan za svoj rad kod nas i u svetu. Sa Mirkom Stojnićem, jednim od najuglednijih heraldičara u Srbiji, devedesetih godina prošlog veka osmislio je i konstruisao seriju grbova za tadašnju Vojsku Jugoslavije, a kasnije i za državnu bezbednost. Autor je i više stotina raznih idejnih rešenja , grbova, simbola, logotipa, kao i državnih odličja, medalja, ordena i znakova za razne državne institucije.
Balkanski prostor je za dvoglavog orla vezan izuzeteno dugo, ali nama je dovoljno da počnemo da odmeravamo njegovu vrednost i vezu s nama od Nemanjića jer ga imamo u artefaktima naših manastira, na polijelejima, na kolastim azdijama i na svešteničkim odeždama itd.
Njegove aplikacije su kroz istoriju toliko često bile u primeni da ga zaista možemo smatrati našim znamenjem koji u kontinuitetu prati naš hrišćanski identitet kroz vekove Taj simbol je ustvari naša azbuka identiteta, vere i narodnog integriteta sa kojim bi trebalo da počnemo svaki naš javni nastup ili predstavljanje.
Moramo mnogo više da znamo i da kritički sagledamo suštinu simbola i dođemo do njihovog pravog sadržaja i univerzalne suštine koja simbole čini preciznim, dobrim i sa jasnom namerom stvaraoca da objedinjuje, ukazuje, upozorava i sugeriše određen sadržaj koji se kao pozitivan „kod“ stvaralački prenosi sa generacije na generaciju.
Kada je 90-ih godina počelo prestrukturiranje simbola petokrake, odgovorio sam na poziv državnih institucija Vojske Jugoslavije i državne bezbednosti da se kroz adekvatnu simboliku istorijskih i tradicionalnih vrednosti stvore novi simboli kao izlaz iz tadašnje situacije za sve narode koji žive u Srbiji.

Shvativši  pozitivnu snagu izvornog simbola dvoglavog orla koji je toliko prisutan u našoj i svetskoj istorijskoj, religioznoj i političkoj prošlosti, a posebno u našoj nacionalnoj istoriji, odlučio sam da se kao dizajner ozbiljnije bavim ovim simbolom i nađem mu ponovo novu primenu u godinama raspada SFRJ i vratim ga našem podneblju kao simbol koji karakteriše osmovekovno državno duhovno relijgijsku suštinu i novu nadu za buduće generacije.
Suština pomalo zaboravljenog i potisnutog simbola dvoglavog orla koji je od davnina ugrađen u nasleđe i našu genetiku naroda kao zapis i zavet, predstavlja atom dobre volje, dobre snage, pozitivnog dejstva. Prema tome, ako posmatramo sa duhovno enertgetskog aspekta, a ne samo heraldičkog, imamo simbol koji je nabijen energijom nade i opstanka, dobre volje, pokajanja i i težnje ka jedinstvu zemaljskog i duhovnog odnosno jedinstva suprotnosti.
Kao duhovno seme ovaj simbol nosi u sebi jaku pozitivnu strukturu, a da bi ona delovala, mi moramo tu strukturu da izvučemo iz dubina prošlosti i kolektivnog sećanja na površinu sadašnjice za budućnost opstanka. Zato moramo prvo da poznajemo našu tradiciju, apsolutno da poznajemo nacionalne, istorijske činjenice, da poznajemo međusobne odnose crkve i države u našoj prošlosti i da sa iskustvom i znanjem povežemo kroz kreativnost čitav niz drugih uslovnosti za stvaranje simbola za nove generacije.
Postoje mnogi ustaljeni principi koji moraju biti usaglašeni i kompatibilni pretvarajući određene znakovne vrednosti u naš arhetip koji nas objedinjuje i tek onda je moguće doći do energetskog dejstva arhetipski sačuvane strukture. Sve pojedinosti koje su istaknute čine srž problema i u njima je sačuvana zavetna istorijska istina. Znajući sve ove faktore, ja sam ih ukomponovao na svoj način, a za razne državne institucije i druge korisnike.
Za mene dvoglavi orao nije prvenstveno vredan po dizajnersko estetskoj kreaciji o kojoj govorimo i koja je mogla biti i drugačijeg dizajna, već je daleko vredniji po tome što smo preko njega  u prilici da dođemo do njegove unutrašnje objedinjujuće snage koja sa sobom nosi zvuk i svetlost iz prošlosti kao vremensku kohezionu energiju. Moji saradnici i ja, morali smo da raščistimo onaj osnovni princip po kojem smo došli do zajedničkih stavova i zaključaka po svim pitanjima, a onda je svemu tome svoj veliki doprinos dala naša Vojska i njen cenjeni stručni tim, sačinjen od stručnjaka raznih oblasti, a posebno istoričara, koji su uzeli moja gotova rešenja dizajna dvoglavog orla (od mnogih koje sam imao u razradi za proslavu osam vekova Hilandara).

Svaki stručnjak iz svoje oblasti je dao svoje mišljenje, u težnji da se dođe do kompatibilnosti i usaglašenosti između svih nas koji smo radili ne gubeći iz vida zajednički cilj, da stvorimo prihvatljivu i efektnu strukturu narodnog i vojnog simbola, koji sam ja kasnije dizajnerski i vajarski samo transformisao u prostorno delo vojnih oznaka po vidovima, koje je krasilo sve objekte, javna mesta, ali i uniforme vojnika SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore.
U dvoglavom orlu Vojske Jugoslavije sublimirana je sva istorijska, duhovna i numerološka vrednost, a pri tome ne gubeći iz vida matematičke i geometrijske odnose. Numerolozi koji poznaju ovakav aspekt razmišljanja, shvataju koliko je bitno revitalizovati potisnuto i zaboravljeno znanje i iskustvo iz prošlosti, a i dalje ostati u harmoničnom saglasju sa tradicijom. Znajući za mnoštvo podataka, prikupljajući znanja iz raznih oblasti, stvoren je moćni simbol dvoglavog orla iz srpskog naroda koji treba da sa podignutim krilima asocira na podizanje budnosti i buđenje svesti i zaštitu tradicije kod naroda.
Ne postoji simbol koji nam po tradiciji više pripada, a koji u stvorenoj konstrukciji dvoglavog orla u novom narodnom i vojnom simbolu nije na svojevrstan način prisutan u svim aspektima obeležja balkanskih i srpskih prostora.
Bez pravog tima, ozbiljnog rada, pozitivnog i isplaniranog samopredstavljanja, nema ni pravog patriotskog uspeha. To je isključivo posao propagande koju, nažalost, još uvek nasumice i kratkoročno planiramo i radimo iz nužde, često na svoju štetu, zaboravljajući da dobro osmišljen simbol u svojoj konstrukciji znanja i iskustva i struke garantuje opstanak i budućnost na sada devastiranom prostoru okrnjene i izmučene Srbije, na ovoj večnoj balkanskoj vetrometini na kojoj su Srbi u poslednjih hiljadu godina uspeli da postanu , opstanu i zaduže svet tolikim duhovno civilizacijskim i kulturnim svetinjama kao centrima rasprostranjenog pravoslavlja, koje su rasejane celim balkanskim prostorom.
Svuda gde su Srbi gradili svoju duhovnu državu, oni su i ostavljali tragove umetnosti gradnje i duhovne kulture. Kroz naporan rad na projektu insignija znakova vojske, preporodio sam mnoge svoje stavove, približio sam se tradiciji i heraldici, a samim tim prosto sam gurnut u duhovne vode. Shvatio sam da svoju duhovnu i narodnu istoriju prvo moramo upoznati i zavoleti, a onda nas ona nadograđuje i daje nam kariku za lanac koji nas povezuje sa prošlošću i pomaže nam da sagledamo svoju sadašnjost i budućnost.

 

Nedeljnik

Napišite komentar