Duhovno-materijalna ekologija

delimiter
Vladimir Labat Rovnjev kao multimedijalni umetnik koji je već pet decenija prisutan u javnosti kroz sve oblike stvaralaštva – muzika, vajarstvo, slikarstvo, poezija, primenjena umetnost, a posebno akustične skulpture jedinstvene u svetu na kojima pravi koncepte – stalno nas podseća kroz oblik, zvuk i reč na duhovno-materijalnu odgovornost koju imamo prema sebi, tradiciji, okruženju i planeti Zemlji.
Pojam duhovno-materijalna ekologija je za vas bio važan još sedamdesetih kada ste izdali neobičan muzički album koji se bavi problemom životne sredine. Tada ste nažalost neshvaćeni proročki pevali o tome kako čovek danas ruši jedno lepo sutra, o zagađenim vodama, vazduhu i zemlji. Kako danas gledate na svet, svest i okruženje?
Živimo u vremenu u kome je više nego ikada potrebno da harmonizujemo sebe i očistimo ovu našu planetu koju zagađujemo i bespoštedno trošimo. Moramo svakodnevno biti svesni prirodnih i istorijsko-kulturnih vrednosti koje se nalaze pohranjene u duhovno-materijalnom telu Zemlje. Moramo biti zahvalni što nam je ovakva priroda Božijom voljom data na čuvanje, ali i svesni odgovornosti da je kreativnim, stvaralačkim pristupom nadograđujemo u cilju boljeg i svrsishodnijeg suživota.
Lični duhovno-kreativno-stvaralački rad za koji tvrdim da je najteži, realizuje se samo kroz mnogo ljubavi, odricanja i vere u sebe, život i svoju tradiciju. Još važnije je da takva iskustva i stečena znanja prenosimo dalje na korist drugima. Počeo sam 1973. da se bavim ekologijom prostora i ekologijom svesti, a 1979. izašao je i moj prvi autorski LP, i prvi u svetu na ovu temu pod naslovom „Metamorfoza”. Tada je tematika ovakvog albuma bila šok za javnost, tim pre što se o tome nije promišljalo. Ali upravo je uloga umetnika da poentira onu temu u okruženju koja proročanski posmatra budućnost.
Nažalost, tek danas nam je svima obnova ekološke duhovnosti prioritet, a mentalno i fizičko „čišćenje” imperativ svakodnevnog funkcionisanja. Stepen svesnosti i odgovornost za ono što ostavljamo nasleđu srazmeran je ljubavi prema onima kojima planetu Zemlju ostavljamo.
Fruška gora, mesto gde živite i stvarate se odavno naziva i Sveta Fruška gora?
Frušku goru (Sveta planina) sa punim pravom možemo smatrati jednim duhovnim centrom sveta. Slična je Sinaju, Altaju, Hilandaru… Ceo Balkan je premrežen mestima moći, pozitivnim, ali i negativnim. Kada se na jednom pozitivnom mestu energije planete koncentrišu, a neko sagradi na tom mestu sakralni objekat – crkvu ili manastir poštujući sve potrebne principe stvaranja, tada dobijamo početno energetsko dejstvo i tip sinergizma koji se odvija između prirodnih sila i ljudske kreativnosti. Ličnim iskustvom koje sam stekao boraveći puno puta u takvim prostorima, a tom prilikom aktivno se baveći sviranjem, pevanjem, pisanjem ili likovnim radom (često sam imao koncerte na akustičnim skulpturama na takvim mestima) izgradio sam potpuno nov pristup kreativnom činu.
Da li je važnije naše duhovno-materijalno pročišćenje ili raščišćavanje i pospremanje naše okoline?
Jedno bez drugog ne ide. Sve više svedočimo konstantnom uvećanju broja osvešćenih ljudi i ljudi koji su spremni da menjaju i sebe i svet oko sebe. Dobijanje pravih i istinitih odgovora na pitanja našeg smislenog bitisanja na Zemlji urođena je ljudska potreba. Zapravo ljudi samo treba da se podsete svega onog što već znaju i nose u sebi kao najsavršenija bića koja hodaju ovom planetom. Sve je veći broj onih koji su spoznali da nismo isključivo definisani telom i našim emocijama. Da smo beskrajni u duhovno-svetlozvučnoj energiji i međusobno povezani sa svim drugim bićima i stvarima na ovoj planeti. Menjajući i unapređujući sebe istovremeno nabolje menjamo i svet oko sebe. Koliko bi samo lepote i dobrote obojilo našu sadašnjost kada bi se većina nas istovremeno bavila pitanjima ekološke duhovnosti. Zamislite kada bi se sve te isprepletene i umrežene energije umnožile na istom zadatku kreiranja čistije, zdravije i sigurnije budućnosti. Kada počnemo da čistimo svoj genetsko-nasledni potencijal, mi tada uspostavljamo balans između čulnih, vančulnih (svečulnih) potreba i mogućnosti, a to je za mene osnova duhovno-materijalne ekologije.

 

Link: Nedeljnik
Napišite komentar